Javni dug Crne Gore na kraju septembra 2026. godine iznosio je 5,04 milijarde eura, odnosno 58,7 odsto BDP-a. Od toga se čak 95,3 odsto odnosi na obaveze prema inostranim povjeriocima. Među najvećim obavezama su međunarodne obveznice, vrijedne 2,78 milijardi eura. Samo u ovom kvartalu za servisiranje dugova otišlo je gotovo 85 miliona eura.
Država je istovremeno raspolagala depozitima od 561 milion eura, uključujući zlato procijenjeno na 141,5 miliona.
Od dolaska 44. Vlade u oktobru 2023. godine, javni dug je porastao sa približno 4,13 milijarde na 5,04 milijarde eura. To je povećanje od oko 914 miliona eura, odnosno približno 22 odsto.
Tokom trećeg kvartala država je povukla 84,75 miliona eura iz ranije ugovorenih kredita, između ostalog, za infrastrukturu i nabavku vojne opreme.
Vlada je sa devet međunarodnih banaka ugovorila i kredit od 400 miliona eura, namijenjen obezbjeđivanju dodatnih finansijskih sredstava za pokrivanje državnih obaveza u 2027. godini. Taj novac nije povučen, a mogao bi se tokom 2027. godine koristiti za vraćanje ranijih dugova, plaćanje kamata i izmirivanje drugih budžetskih obaveza. Ovih 400 miliona nije ušlo u obračun javnog duga koji je probio granicu od pet milijardi. Kredit je dogovoren sa bankama Merrill Lynch International, KfW IPEX-Bank, Banco Finantia, First Abu Dhabi Bank, BBVA, OTP Bank Group, Erste Group, Intesa Sanpaolo i Eurobank Private Bank Luxembourg.
Ugovoren je na period od sedam godina, uz promjenljivu kamatnu stopu koja iznosi šestomjesečni EURIBOR uvećan za 2,5 procentna poena. Otplata je predviđena na svakih šest mjeseci, dok će konačan trošak zavisiti i od kretanja EURIBOR-a. Eventualni rast ove referentne kamatne stope mogao bi dodatno povećati troškove zaduživanja.
Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj ugovoren je i kredit od 30 miliona eura za uvođenje inteligentnih transportnih sistema.
Javni dug 2023-2026
Vlada premijera Milojka Spajića preuzela je vlast u oktobru 2023. godine, a javni dug Crne Gore na kraju te godine iznosio je oko 4,13 milijardi eura. Do septembra 2026. dostigao je 5,044 milijarde eura. To znači da je javni dug tokom mandata Spajićeve vlade povećan za približno 914 miliona eura, odnosno oko 22 odsto u odnosu na nivo sa kraja 2023. godine.
Za tri godine rada Spajićeve vlade budžetski prihodi su porasli, ali je ključno pitanje šta je taj rast proizvelo i kakav je njegov dugoročni ekonomski efekat.
Upravo je to ključno pitanje ekonomskog učinka Vlade. Veća potrošnja, rast zarada i naplata poreza, naročito PDV-a, mogu povećati budžetske prihode, ali ne stvaraju sami po sebi nove fabrike, proizvodna radna mjesta i izvoz. Podaci Centralne banke Crne Gore pokazuju da veliki dio ukupnih stranih investicija odlazi u nekretnine i međukompanijski dug.
Iza povećanog zaduživanja ostaje i pitanje šta je država dobila za novac koji je pozajmila. Koliko je uloženih sredstava doprinijelo stvaranju nove proizvodnje, otvaranju radnih mjesta i jačanju izvoza, a koliko je otišlo na vraćanje ranijih obaveza i tekuću potrošnju?
Bez vidljivih rezultata u razvoju proizvodnje i smanjenju zavisnosti od uvoza, samo povećanje budžetskih prihoda i potrošnje ne može biti dokaz da je ostvaren razvojni zaokret.
